Wisteria sinensis
Može da dostigne visinu od 6 do 20 m, pa čak ima i primera gde je i viša od 20 m. Njen ukras je cvet koji se javlja u krupnim visećim grozdovima. Otuda i naziv za ovu biljku „plava kiša“. Postoji i visterija u beloj boji – wisteria floribunda „Alba“. Cvetovi su joj opojnog mirisa i javljaju se od maja do juna meseca. Izuzetno mirisni cvetovi privlače pčele i druge insekte koji ne mogu odoleti medenom nektaru ove biljke. Nakon cvetanja, na mestima gde je bio cvet, formiraju se duge i plišane mahune pune semena. One se zadržavaju na granama tokom zime, pa predstavljaju dodatni ukras ovoj penjačici.
Pošto biljka godišnje može da naraste i do 3 m u visinu, ona vremenom postaje masivna i teška, pa joj je potreban siguran oslonac za penjanje. To može biti neka rešetka, drvene lestvice, pergola i sl.
Neke penjačice imaju tu sposobnost da se same penju, bez oslonca, ali visterija nije jedna od njih.
Koren ove biljke je veoma jak, pa nije preporučljivo da se sadi blizu temelja kuće. Sadite je pored dvorišnih prostorija (šupa, čardak, stari zid,…).
Ona je veoma invazivna biljka pa može izazvati oštećenja oluka, krovnih letava, fasade, pa čak i prilazne staze može podići svojim korenom. Može, ali ne mora.
Otporna je na niske temperature, što znači da dobro podnosi naše kontinentalne zime, i topla leta. Tokom prve dve godine, dok je biljka mlada, zaštitite je tokom zime. Posle toga nema više potrebe za zaštitom. Redovno zalivajte biljku, jer u suprotnom, biljke koje se ne zalivaju redovno u vreme formiranja cvetova će sledeće godine mnogo manje cvetati.
